Укратко: Квалитет ваздуха се најчешће приказује као AQI — један број који сажима колико је ваздух чист или загађен. До 50 ваздух је добар, од 51 до 100 умерен, а преко 150 нездрав за све, па се дужи боравак напољу тада не препоручује. AQI се гледа одвојено од времена, јер и сунчан дан може имати лош ваздух, нарочито зими у градовима.
Шта је AQI и како се чита тај број?
AQI је скраћеница од енглеског Air Quality Index — индекс квалитета ваздуха. Замислите га као школску оцену за ваздух, само што уместо оцена од 1 до 5 имате бројеве од 0 навише и боје које иду уз њих: зелену за добар ваздух, жуту за умерен, наранџасту и црвену за лош. Број се не измишља — рачуна се из мерења неколико загађивача: најважније су ситне честице PM2.5 и PM10, затим приземни озон, азот-диоксид и сумпор-диоксид. У индекс улази онај загађивач који је у том тренутку најгори, па један број заправо прича причу о ономе што највише смета плућима.
Честице PM2.5 су толико ситне да продиру дубоко у плућа, а делимично и у крвоток. Зато су оне најчешћи разлог високих AQI вредности у Србији, посебно зими. PM10 су крупније, заустављају се више у носу и грлу, али ни оне нису безазлене кад их има много. Озон је пак летњи проблем: настаје када јако сунце „испече“ издувне гасове, па се највише јавља у топлим поподневима далеко од самог саобраћаја.
Које вредности значе добар, а које лош ваздух?
| AQI вредност | Категорија | Шта то значи у пракси |
|---|---|---|
| 0–50 | Добар | Ваздух је чист, сви могу нормално напоље |
| 51–100 | Умерен | Углавном прихватљиво; веома осетљиви могу осетити благе тегобе |
| 101–150 | Нездрав за осетљиве групе | Деца, старији, астматичари и срчани болесници треба да скрате боравак напољу |
| 151–200 | Нездрав | Сви могу осетити тегобе; избегавати тежи напор напољу |
| 201–300 | Веома нездрав | Боравак напољу свести на најнужније |
| 300+ | Опасан | Останите у затвореном, прозоре држите затворене |
Иза ових граница стоји једноставна логика: што је број већи, то је већа количина загађивача у сваком удаху. Код 101–150 тегобе прво осећају они чија су плућа већ осетљива. Преко 150 и здрави људи могу кашаљати, пецкати их могу очи и грло, а трчање или вожња бицикла у саобраћају постају лоша идеја, јер се уз напор дише дубље и брже, па у плућа улази више честица.
Зашто леп дан не значи аутоматски чист ваздух?
Ово је најчешћа заблуда. AQI није исто што и време: дан може бити ведар, сунчан и топао, а ваздух истовремено лош. Зими се то дешава због температурне инверзије — хладан ваздух остане при тлу, топлији је изнад њега као поклопац, и загађење из ложишта, котларница и аутомобила нема где да оде. Тада се изнад Београда, Ниша, Ужица или Ваљева данима види сива измаглица, иако нема ни облака ни кише. Лети је механизам другачији: сунчева светлост појачава стварање озона, па поподне у граду и околини ваздух може бити лош баш кад је небо најплавље.
Зато се квалитет ваздуха гледа одвојено од температуре и падавина. Киша и јак ветар обично „оперу“ ваздух и вредности брзо падну. Тихе, хладне ноћи без ветра чине супротно. Ако прогнозу читате само кроз питање „хоће ли киша“, пропустићете пола приче — зато уз прогнозу за сутра увек баците поглед и на квалитет ваздуха.
Како изгледа зима у великим градовима Србије?
Од новембра до фебруара, кад почне грејна сезона, многи градови у Србији уђу у период лошег ваздуха. Београд је најпознатији пример: котлина између Саве и Дунава, много саобраћаја и доста индивидуалних ложишта на дрва и угаљ. У таквим данима вредности у јутарњим и вечерњим сатима лако пређу 150, а понекад и 200, док у подне, кад се ваздух мало промеша, буду осетно ниже. Слично је у Нишу, који лежи у котлини и где се хладан ваздух зими задржава, као и у градовима поред река где јутарња магла додатно „зароби“ честице близу тла.
Зато је за осетљиве људе важно не само који је дан, него и који је сат. Трчање у шест ујутру по смогу и трчање после подне кад се измаглица подигла нису иста ствар, иако је исти дан и иста температура.
Шта радити када је AQI висок?
Правило за сутра је једноставно и вреди га запамтити. Ако је AQI испод 100, планирајте дан нормално, али ако имате астму или алергију, свеједно проверите вредност ујутру пре изласка. Ако је изнад 150, скратите боравак напољу, одложите трчање, тренинг и тешке физичке послове за дан са бољим ваздухом, а прозоре држите затворене у сатима када је загађење најјаче, обично ујутру и касно увече. Стан проветравајте кратко, у делу дана када је ваздух најчистији, најчешће око поднева.
Маска помаже, али није чаробни штит: обична хируршка маска слабо зауставља најситније честице, док маске са ознаком FFP2 или KN95 то раде знатно боље. Ипак, ниједна маска не уклања гасове попут озона, па је најбоља заштита и даље краћи боравак напољу и мање напора.
Честа питања
Да ли је AQI 120 разлог за панику?
Није разлог за панику, али јесте разлог за опрез ако спадате у осетљиву групу. Здрави људи углавном неће осетити ништа осим можда благог пецкања грла; астматичари и деца треба да скрате интензивне активности напољу.
Зашто се вредности разликују од апликације до апликације?
Јер не користе сви исте станице ни исту скалу — амерички и европски индекс не рачунају се идентично, а мерно место близу прометне улице показаће горе вредности од парка. Гледајте ред величине и категорију, не један број као апсолутну истину.
Да ли маска FFP2 заиста помаже?
Да, против честица PM2.5 и PM10 помаже значајно ако добро належе на лице. Не штити од гасова, па је комбинујте са краћим боравком напољу.
Када је ваздух најчистији у току дана?
Најчешће око поднева и раног поподнева, кад се ваздух промеша и инверзија „пукне“. Најлошији су рани јутарњи и вечерњи сати у грејној сезони, као и летња поподнева за озон.
Овај сајт даје прогнозу и оријентацију, а не медицински савет: ако имате тешкоће са дисањем, бол у грудима или погоршање хроничне болести, потражите лекарску помоћ. За званична упозорења о опасном времену увек пратите РХМЗ (hidmet.gov.rs). Какво се време и какво загађење очекују код вас, погледајте вечерас — изаберите свој град на страници сви градови и проверите прогнозу за сутра пре него што испланирате дан.